Post je jedini ibadet koji je Allah, dž.š., pripisao sebi, da se radi u Njegovo ime, i za taj ibadet je obećao...
posebnu nagradu.Prije nego zapostimo ustajemo na jutarnji obrok -sehur. U njemuje blagoslov iberićet, i zato ga ne treba propuštati, pa makar da popijemo samo čašu vode. Allahova, dž.š., milost prema postačuje i to da ako se ujutro, kada zauči ezan koji označava vrijeme zapaštanja, u postačevim ustima nađe posuda iz koje pije (voda, kompot, sok..., op. red.) onda on slobodno može piti onoliko koliko želi u jednom dašku, bez prekidanja.
Nelagodni i neugodni zadah iz usta postača Allahu, dž.š., je draži od najljepšeg mirisa -miska.Post je štit koji postača čuva od džehennemske vatre, sve dok ga postač ne sagori, ne probuši i ošteti,tj. dok ga ne pokvari ogovaranjem ili gibetom.
Zato smo, pored toga što se sustežemo od jela i pića, dužni da čuvamo svoj jezik od ogovaranja i pričanja o onome što nas se ne tiče. Čuvajmo se da ne budemo među onima koji od svoga posta nemaju nikakave koristi osim gladi i žedi, a od svoga klanjanja ništa osim patnju i umaranje.Ramazan je mjesec u kojem se prevazilaze pogreške, traži se oprost i halal za prestupe i greške koje smo jedni prema drugima učinili, jer se bojimo da nam post ne bude primljen, pa zbog toga u njemu lakše praštamo i prelazimo preko tuđih pogrešaka.To je mjesec u čijoj posljednjoj trećini je Lejletul-kadr, noć koja je bolja od hiljadu mjeseci u kojima nema te noći.
U posljednjoj noći tog mjeseca bivaju nagrađeni oni koji su postili, jer i onaj ko radi u najam nagradu dobija kada završi svoj posao.Post je specifičan ibadet čiji je cilj, između ostalog, da u nama izgradi osobinu samokontrole i osjećaj da naša djela nadgleda Svemogući Allah.Post će se zauzimati -šefa'at činiti za postače na Sudnjem danu. On će ih štititi od patnje u kaburu.Postač, i kada spava čini ibadet, što nije slučaj s namazom ili bilo kojim drugim ibadetom.Nadajmo se Allahovoj milosti i oprostu i da Bajram dočekamo čisti od grijeha, kao što nam je Poslanik, s.a.v.s., obećao.S obzirom da je ramazan mjesec Allahove milosti, prilika je to da, uz predstavljanja Ebu Hanifinog Musneda, knjige koja je na bosanskom jeziku tek izašla iz štampe, prenesemo nekoliko hadisa koji govore o Allahovoj, dž.š., milosti, a posebno ovaj dugi hadis na koji se ne nailazi u drugim zbirkama:
Hadisi o Allahovoj, dž.š., milosti EbuHanife prenosi od Hammada, on od Ibrahima, a ovaj od Alkamedaje Abdullahibn Mes'ud, r.a., rekao: „Neki čovjek je došao Allahovom Poslaniku, s.a.v.s., pa je upitao: -Allahov Poslaniče, hoće li u Džehennemu ostati iko od onih koji su obožavali Allaha, Jedinog? Poslanik odgovori: -Hoće. Ostatće neki čovjek na dnu Džehennema koji će Allaha, dž.š., glasno dozivati: -O Hannanu, o Mennanu! (OPremilostivi, oDobročinitelju!). Njega ćečuti Džibril, a.s., i začudit će se tom njegovom stanju, pa će reći: -Čudnog li čuda! Džibril se neće strpiti sve dok ne dođe pred Allahov Arš i padne na sedždu. Tada ćemu Uzvišeni Allah reći: -Digni glavu, o Džibrile, i reci šta si tako čudno vidio, a Allah, dž.š., najbolje zna šta je on vidio. Tada će Džibril, a.s., reći: -Gospodaru, čuo sam glas sa dna Džehennema koji doziva: -O Hannanu, o Mennanu!, pa sam se začudio tom glasu. Tada Allah, dž.š., reče Džibrilu, a.s.: -Idi Maliku(Čuvaru Džehennema) ireci mu da izvedeMog roba koji doziva: -O Hannanu, o Mennanu! Džibril, a.s., će otići do jednih džehennemskih vrata i pokucati, pa će mu se odazvati Malik i izaći. Džibril će mu tada reći: -Uzvišeni Allah je naredio: -Izvedi iz Džehennema Mog roba koji doziva: -O Hannanu, o Mennanu! Tadaće Malik ući da potraži tog čovjeka, ali ga neće naći, bez obzira što Malik poznaje Džehennemlije bolje nego što majka poznaje svoju djecu. Tadaće Malik reći Džibrilu: -Vatra se rasplamsala pa nemogu raspoznati kamen od željeza, niti željezo od ljudi. Tada će se Džibril vratitii ponovo pasti na sedždu pred Allahovim Aršom, a Uzvišeni Allah će mu reći: -Digni glavu, oDžibrile, zašto nisi doveo onog mog roba.Džibril će odgovoriti: -Gospodaru, Malik mi je, izvinjavaju ći se, rekao da se džehennemska vatra toliko rasplamsala da se ne pozna kamen od željeza, niti željezo od ljudi. Tadaće Allah, dž.š., reći: -Reci Maliku dase Moj rob nalazi u tom i tom dnu, u skrivenom uglu. Kada je Džibril obavijestio Malika o tome, on je ušao i našao ga na navedenom mjestu. Vrh njegovog čela bio je vezan zanjegova stopala, a ruke za vrat. Bio je opkoljen zmijama i akrepima (škorpionima). Malik ga je jednom povukao, pa je to ponovio, kidajući lance i okove kojima je on bio svezan. Zatim ga je izvadio iz vatre, okrijepio ga i predao Džibrlu koji ga je preuzeo. Pored koje god skupine meleka budu prolazili oni će reći: -Teško ovom robu. Kada je stigao do Allahovog Arša, pao je na sedždu.
Tad će Uzvišeni Allah reći: -Digni glavu Džibrile! (kako bi svjedočio taj događaj).Onda će Allah, dž.š., reći tom čovjeku: -Moj robe, zar te nisam stvorio u najljepšem obliku, zar ti nisam poslao Poslanika, zar ti on nije pročitao Moju knjigu, zar ti nije naredio da činiš dobra i da sekloniš loših djela? Kada taj čovjek sve svoje grijehe prizna, Allah, dž.š., će ga upitati: -Zašto si uradio to i to? Čovjek će reći: -Gospodaru, ja sam prema sebi nepravdu učinio i nakon toga sam bio bačen u vatru toliko i toliko godina, ali nikada nisam izgubio nadu u Tvoju milost i izgovarao sam: -OHannanu, oMennanu!, pa si me Svojom dobrotom izvadio iz kuće poniženja.Molim Te da mi se smiluješ. Tada će Uzvišeni Allahreći: O meleki Moji, budite svjedoci da sam mu se smilovao."Ebu Hanife prenosi od Muhammeda ibn Abdurrahmana et-Tusterija, od Jahjaa ibn Seida, od Abdullaha ibn Amira, od njegovog oca, koji prenosi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: „Kada umre neki čovjek o kojem Allah, dž.š., zna nešto loše, ali ljudi o njemu kažu dobro, onda Allah, dž.š., kaže melekima: 'Prihvatio sam pohvalna svjedočenja Mojih robova o Mom robu i oprostio sam mu ono što Ja znam od njegovih loših djela."
Nema komentara:
Objavi komentar